Saudijska Arabija: Za volanom pokrivenog lica

Do 24.juna 2018. Saudijska Arabija je bila jedina zemlja na svetu gde žene ne mogu (legalno) da voze auto.

Tog dana mediji su bili puni saudijskih nasmejanih žena za volanom. Da, uglavnom bez nikaba (tkanina kojom se pokriva lice), što se inače jako retko viđa, bar u Rijadu i na jugu Saudijske Arabije, gde sam do sada imala prilike da živim.

Policajci su delili ruže ženama. Opet do juče nezamisliva scena, da nepoznati muškarac prilazi ženi i daje joj cvet.

Zabrana

Zabrana ženama da voze u Saudijskoj Arabiji uvedena je još 1957.godine, doduše, ne napismeno, već kao društvena konvencija.

Žena je zato zavisila od svog vozača, ili supruga/oca/brata/sina (obavezan muški zaštitnik, staratelj, naziva se mahram). Vozači koje bi unajmljivale su uglavnom iz država Južne Azije, procenjuje se da ih je bar 800.000, i plaćeni su od 2000 do 2500 saudijskih rijala mesečno. Minimalna plata za Saudijce i Saudijke zaposlene u privatnom sektoru iznosi 4000 rijala. Paradoks je što u zemlji gde se insistiralo na rodnoj segregaciji, žena dolazi u situaciju da je vozi potpuni stranac. Zbog toga često majke daju svojim maloletnim sinovima da ih voze, iako ni oni nemaju dozvole. Neke žene pak koriste usluge online taxi prevoznika Ubera i Careem-a. Uber je i objavio podatak da su 80% njihovih korisnika u Saudijskoj Arabiji žene.

Žene su jedino mogle da voze u pustinji i ruralnim krajevima.

26.septembra 2017. kraljevim dekretom je zvanično najavljeno da će žene moći da voze počev od 24. juna 2018.

Zašto baš sada? Pad cene nafte smanjuje mogućnosti države da finansira život svojih državljana, među kojima je  65% stanovništva mlađeg od 30 godina. Mlade žene su obrazovanije od muškaraca, ali ne u istoj meri i zaposlene. Pošto im značajan deo primanja odlazi na plaćanje vozača, nisu motivisane da se intenzivnije uključe na tržište rada. Trenutno oko 20% Saudijki radi. Kroz viziju 2030 koju sprovodi 32-godišnji ambiciozni princ prestolonaslednik u cilju modernizovanja kraljevine i smanjivanje zavisnosti od nafte predviđa se veće uključivanje žena u ekonomiju zemlje. Da bi se to postiglo, potrebno je ukloniti prepreku – mobilnost žena.

Argumenti

Svi argumenti onih koji su protiv ustupanja volana ženama, a koji su se najčešće mogli čuti od verskih poglavara mogli bi se „podvući“ pod jedan: strah od urušavanja tradicionalnih vrednosti, a ostalo su izgovori. Navešću neke:

  1. Podsticanje promiskuiteta, nemoralnog ponašanja, urušavanje porodičnih vrednosti
  2. Negativan uticaj na segregaciju, muškarci neće znati kako da se ponašaju kada vide ženu u kolima do njihovih
  3. Povećanje saobraćajnih gužvi
  4. Vožnja loše utiče na jajnike

Kao kontraargumenti navode se:

  1. Zabrana nije podržana Kuranom, čak su za vreme Muhameda žene jahale magarce i kamile
  2. Negativan uticaj na ekonomiju, obrazovanje i zaposlenje žena
  3. Paradoks da žene uprkos segregaciji voze muškarci sa kojima ne bi smele da imaju kontakt

U medijima se ovih dana pojavljuju rezultati nekih istraživanja koja pokazuju kako ova promena utiče na život u Saudijskoj Arabiji, njeno društvo i ekonomiju:

1055411-2072810423

screen-shot-2017-10-14-at-21.55.37
Obratiti pažnju na razloge (ne)slaganja sa odlukom

Kako su Saudijke počele da voze

Napomena: u narednom poglavlju ima dosta linkova na arapskom sa YouTube, uključite prevod na engleski.

1990

6.novembra 1990. u Rijadu je održan prvi protest. 47 žena, koje su imale vozačke dozvole izdate u drugim državama, vozile su automobile ulicama prestonice. Sve ove žene su bile visokoobrazovane, školovane u inostranstvu, iz uglednih saudijskih porodica. Posle nekih pola sata vožnje u koloni od 14 vozila, spazila iz je religiozna policija (Mutawe) i uhapšene su zajedno sa svojim muževima.

Mutave su ih nazivale pogrdnim imenima, a njihov argument bio je da žene moraju da voze zbog hitnih slučajeva povezanih sa bezbednošću porodice.

Posle višesatnog ispitivanja, svi su pušteni. Muževi, ukoreni zbog nesposobnosti da kontrolišu svoje žene, morali su potpisati dokument kojim garantuju da žene neće više voziti. Svima su bila zabranjena putovanja u inostranstvo u narednih godinu dana. Žene koje su radile ostale su bez posla. U džamijama, imam ih je navodio poimence kao nemoralne žene koje hoće da uruše saudijsko društvo. Po Rijadu su razdeljeni leci na kojima je pisalo da su žene vozile neprikladno obučene (a, inače, bile su potpuno pokrivene) i da su vređale Mutave. Na istom letku stajala su i imena svih žena-vozača, njihove adrese i brojevi telefona, uz zaključak (ili poziv?) „Ponašajte se prema ovim ženama kako mislite da je prikladno“.

Pritisak javnosti bio je takav da je ministar unutrašnjih poslova tada proglasio vožnju kao anti-islamski akt.

Koji je bio povod? Ovaj događaj je bio za vreme Prvog zalivskog rata, kada su u Saudijskoj Arabiji bile američke trupe, sa sve ženama vojnicima koje su vozile džipove, i to je ohrabrilo Saudijke. Prisustvo svetskih medija dalo im je nadu da će, sada kada je pažnja usmerena na ovaj deo sveta, i reakcija vlasti biti drugačija.

2007

Septembra 2007. saudijska novinarka i pisac, aktivistkinja za ženska prava u Saudijskoj Arabiji, Wajeha al-Huwaider prikupila je 1100 potpisa za ukidanje zabrane i poslala tadašnjem kralju Abdulahu. Kralj je odbio obrazloženjem da će žene voziti kada društvo bude spremno za to.

Odlomak iz intervjua kralja Abdulaha sa američkom novinarkom Barbarom Volters, oktobra 2005:

Barbara: Da li ćete podržati žene da voze?
Abdulah: Čvrsto verujem u ženska prava. Moja majka je žena, Moja sestra je žena. Moja ćerka je žena. Moja supruga je žena. Verujem da će doći dan kada će žene voziti. Ustvari, ako pogledate oblasti Saudijske Arabije, pustinju i ruralne krajeve, videćete da žene voze. Potrebno je strpljenje za rešavanje tog pitanja. Vremenom će, verujem, to biti moguće. Verujem da je strpljenje vrlina.
B: Zar ne možete samo da izdate dekret, pa Vi ste kralj?
A: Poštujem svoj narod i brinem o njemu kao o zenici svog oka
B: Da li je to odgovor?
A: Da, ja poštujem svoj narod. Ne mogu učiniti nešto što mom narodu nije prihvatljivo.

Ceo intervju možete pročitati ovde.

2008

8.marta 2008. Wajeha al-Huwaider se snima kako vozi auto u istočnoj provinciji, i kači snimak na YouTube. U snimku čestita svim ženama 8.mart, i nada se da će žene koje se još nisu izborile za svoja prava to uskoro učiniti. Takođe, nada se da će u narednih godinu dana ženama u Saudijskoj Arabiji biti dozvoljeno da voze.

 

2011

Jedna izuzetna žena, Manal al-Sharif, tokom aprila 2011. pokreće kampanju Woman2Drive, kada putem istoimene fejsbuk stranice poziva žene da počnu da voze 17.juna te godine. To, dakle nije bio protest, to je jednostavno bio datum kada žene u Saudijskoj Arabiji treba da počnu da voze, a koji je ona sama odredila – jer zakonski ne postoje restrikcije. Samo službe koje odbijaju da izdaju vozačku dozvolu ženi.

Dogovoreni početak vožnje imao je svoja pravila:

  1. Neće biti nikakvog okupljanja i demonstracija, žene koje hoće da voze, treba samo da sednu za volan i obave svoje dnevne aktivnosti bez vozača
  2. Pozivaju se da voze samo žene koje već imaju vozačke dozvole izdate u nekim drugim državama
  3. Dok država ne obezbedi centre za obuku žena vozača, volonteri će obučavati one žene koje žele da voze
  4. Voziti pažljivo, sa sigurnosnim pojasom, i pridržavati se islamskog načina oblačenja
  5. Ukoliko to žele, mogu se snimiti i okačiti video na YouTube, Twitter, Facebook

Manal stalno podvlači da zabrana nije pitanje zakona, nego društvenih normi. U saobraćajnim zakonima nigde se ne pominje pol vozača. Inače, 17. jun je bio petak, a tada su ulice puste, jer je dan za molitvu.

Manal izgleda ne može da dočeka jun, pa već 19.maja seda za volan u Kobaru, a Wajeha (iz protesta 2007. i 2008.) je snima, i kače video onlajn. Video već prvog dana ima preko 150.000 pregleda na YouTube. Originalni video je skinut, kao i stranice kampanje, ali evo jednog repostovanog:

Posle 2 dana, ponovo seda za volan sa svojim bratom, ali ovaj put ih hapsi saobraćajna policija u pratnji religiozne policije. Malo više o religioznoj policiji i saobraćaju u Saudijskoj Arabiji pisala sam ovde.

Manal je zadržana u zatvoru 9 dana, bez konkretnih optužbi. Na primer, jedna od optužbi je bila da je da je zbog postavljanja videa na YouTube narušila imidž zemlje. Puštena je iz zatvora pod uslovom da ne priča za medije i da nikada više ne vozi.

Posle hapšenja Manal, žene su se uplašile. Nije bilo masovnog odaziva žena, kao što se moglo očekivati po podršci na društvenim mrežama. Procenjuje se da je tog dana oko 40 žena širom zemlje vozilo, sudeći po broju tvitova tog dana pod haštagom #Women2Drive.

Navodno, neke su vozile, ali nisu želele da se eksponiraju na društvenim mrežama.

Jedna žena je zadržana na ispitivanju.

Nekolicina je zaustavljena i odvežena kući.

Jedna žena koja je vozila sa mužem tvrdi da je prošla pored policije i trubila im, ali su ih ignorisali.

Protest je dobio pažnju stranih medija. Sud je jednu ženu osudio za učešće u protestu i kršenje zabrane, ali je kralj Abdulah poništio presudu pod pritiskom svetske javnosti. Kazna je trebalo da bude 10 udaraca bičem.

Kao epilog ovog događaja, neki izvori navode da je do 2012. nekih stotinak žena redovno vozilo, bez dozvole. Dešavao se po koji incident, u smislu da policija ili religiozna policija pritvori ženu, ali bi bile puštane istog dana. Manal i još jedna žena su nakon ovih protesta tužile Ministarstvo saobraćaja zbog neizdavanja vozačkih dozvola bez osnova.

Manal danas živi u Australiji. Nije imala priliku da vozi u svojoj zemlji tog istorijskog dana. Ne odustaje od borbe za žene u Saudijskoj Arabiji.

Ako imate vremena za samo jedan video, neka to bude ovaj:

2013

26.oktobra 2013. ponovo se organizuje kampanja putem interneta pod imenom Woman2Drive Movement, gde grupa aktivista opet poziva žene da voze u Saudijskoj Arabiji. Vlasti tada blokiraju sajt u Saudijskoj Arabiji. Iz ministarstva saobraćaja opominju organizatorke protesta i traže od njih da ne voze – ni pre protesta, ni toga dana, ni nakon 26.oktobra. Jedan istaknuti verski poglavar navodi da vožnja nepovoljno utiče na jajnike i da žene koje voze mogu roditi decu sa urođenim zdravstvenim problemima. Kampanju podržavaju mnogi aktivisti, javne ličnosti, kao i istaknuti članovi kraljevske porodice. Kao vid podrške nastaje i ovaj video:

Ulice Rijada toga dana bile su pune policije i barikada kako bi se proveravalo ima li Saudijki koje voze. 16 žena je zaustavljeno i kažnjeno. Organizatorke protesta navode da je preko 60 žena vozilo tog dana, one su dobile 13 snimaka i oko 50 poruka žena koje su tvrdile da su vozile.

Sajt kampanje je i dalje blokiran u Saudijskoj Arabiji, i nakon završetka zabrane.

2014

Loujain Al-Hathloul  je 26.oktobra 2014. vozeći svoj auto sa vozačkom dozvolom izdatom u Emiratima pokušala da pređe granicu sa Saudijskom Arabijom. Tom prilikom se snima i tvituje šta se dešava.

Zadržana je na granici. Prvo je optužena za kršenje zabrane vožnje, zatim za pokušaj uticaja na javno mnjenje, da bi na kraju njen čin pokušali da povežu sa terorizmom. U zatvoru je bila 73 dana. Lužanin muž je jedan od autora teksta satirične pesme “No Women No Drive” koja je postala viralna tokom prethodne kampanje. Zajedno su učestvovali (i inicirali) u brojnim kampanjama za prava žena u Saudijskoj Arabiji. Sledi jedan njihov intervju za The Economist, zanimljivi su i komentari lokalaca:

Mesec i po dana pre završetka zabrane, grupa aktivistkinja je uhapšena. Još su u pritvoru.

Za sve ove žene zajedničko je par stvari: sve su visokoobrazovane, sve su deo života provele u nekoj stranoj zemlji (uglavnom je to bilo na školovanju), i sve su imale podršku svojih porodica u svom aktivizmu.

Kako do dozvole?

Žene sada mogu za volan, ali pred njima su kilometri i kilometri puta da bi se izjednačile sa svojim sunarodnicima suprotnog pola. Počev od uslova za dobijanje vozačke dozvole:

Nailazila sam na različita istraživanja prema kojima će od 65% do 82% žena u Saudijskoj Arabiji tražiti vozačku dozvolu. Trenutno oko 20% Saudijki ima vozačku dozvolu izdatu u nekoj drugoj državi. Prvog dana ukidanja zabrane Ministarstvo je izašlo sa podatkom da već imaju 120.000 “ženskih” zahteva za izdavanje dozvole. U celoj državi od 30 miliona stanovnika trenutno ima 6 centara za obuku žena vozača u 5 gradova.

Od kad je zabrana ukinuta, kada god idemo negde ja gledam u susedne automobile da vidim ko vozi, i moram priznati, nisam još videla ženu za volanom.

Što se strankinja tiče, ako ovo čita neko ko se sprema za dolazak u KSA, žene koje su zaposlene i imaju ikamu (ličnu kartu) preko svog poslodavca mogu jednostavno konvertovati svoju vozačku dozvolu za saudijsku, samo ukoliko nađu slobodan termin, jer je sve već popunjeno nedeljama i mesecima unapred. One druge, koje kao i ja imaju ikamu preko svog supruga (dependants), još uvek nisu u mogućnosti da se prijave u sistemu, navodno, biće omogućeno za najviše 3 meseca (inšalah, što bi se reklo). Trenutno se dozvole mogu zameniti na 22 mesta u 22 grada u Saudijskoj Arabiji.

Ono što je potrebno su:

  1. važeća ikama
  2. važeća vozačka dozvola iz vaše zemlje
  3. prevod vozačke dozvole na arapski
  4. izveštaj sa lekarskog pregleda (cena zavisi od osiguranja koje imate)
  5. 200 rijala ako hoćete dozvolu na 5 godina, 400 ako hoćete na 10.

Sve detalje možete pročitati na blogu Blue Abaya.

Ukoliko dolazite samo u posetu (niste rezident, nemate ikamu), možete voziti sa međunarodnom dozvolom.

Točkovi ili krila

Iako do pre par dana žene u Saudisjkoj Arabiji nisu mogle voziti, mogle su pilotirati. Hanadi Zakaria al-Hindi prva je Saudijka koja je postala pilot. 2005. završava studije u Jordanu, ali tek 2014. dobija dozvolu da upravlja avionom na području Saudijske Arabije. Njenu priču možete pogledati ovde:

Kancelarijske priče

Jutro 24.juna 2018.

A (iz Pakistana, rođen i odrastao u KSA): Ej, ljudi, video sam ženu jutros kako vozi!
M: Jesi li slikao?
A: Neee, kazna ako fotografišeš ženu bez njenog pristanka je 500.000 rijala i zatvor.
…Listaju se novine…
A: Cccc…vidite li vi ovo…ove sve žene nepokrivene, vidi ovoj se i noga vidi, i to u novinama! Šta se ovo dešava?
H (Iz Egipta, poslednjih 10 godina živi i radi u KSA): Ovo nije Saudijska Arabija kakvu ja znam. Još policajci dele cveće.
A: Da, taj se baš kompromitovao, lice mu se vidi na slikama, a smeška se nepoznatim ženama dok im daje cveće. Ako je oženjen, sledi momentalni razvod, ako nije, neće moći da se oženi jedno 7 godina dok se to malo ne zaboravi.
M: Hoće li vaše žene voziti?
A: Hoće, ali prvo treba da polaže vozački.
H: Naravno.
Saudijac, star oko 50-60 godina ulazi u kancelariju. Pitaju ga da li će njegova žena i ćerke voziti.
S: Neću im dozvoliti, nije bezbedno ovde za žene da voze.
Zatim i mlada Saudijka, ima između 25 i 30 godina, jedna od prve ( i za sada jedine) 3 žene koje su zaposlene u kompaniji sa više od 1500 radnika, i jedina od njih tri koja ne pokriva lice.

M: Hoćeš li voziti, N?

N: Naravno, to se podrazumeva.

Rojtersovu galeriju fotografija sa ulica Saudijske Arabije 24.juna 2018. možete pogledati ovde.

U narednom tekstu, pokazaću vam neke od reklama napravljenih povodom ovog značajnog dana, pošto je odluka o dopuštanju ženama da sednu za volan napravila pravu pometnju na tržištu automobila u Saudijskoj Arabiji. Jednu od njih staviću i ovde, jer pokazuje kako su muškarci razmišljali suočeni sa kraljevim dekretom:

Do tada, zanima me šta mislite, da li je 24.jun 2018. rezultat angažovanja aktivistkinja za prava žena ili je u pitanju čisto ekonomski interes države?

 

*Post cover photo: Specijalan poklon dizajnerke Malike Favre u čast saudijskih žena i njihovog novostečenog prava.  Preuzeto ovde

 

Advertisements

5 thoughts on “Saudijska Arabija: Za volanom pokrivenog lica

  1. Neke stvari bi se svakako desile, sa ili bez aktivistkinja. One su možda samo ubrzale proces u borbi žena za svoja prava. Dok sam čitala imala sam osjećaj da su informacije stare bar stotinu godina, a ono nije prošla ni decenija. Tužno je bilo čitati, ne mislim da one trpe neku torturu. Bar ne sve. Vjerujem da imaju lagodan život u krugu svoje porodice, zlatni kavez sa svježom hranom i mnogo vode ali ipak kavez. Žao mi je onih pojedinku koje “štrče” u takvom društvu insistirajući na svojim pravima.

    Liked by 1 person

  2. Iako bogata država, i ovde su izražene razlike među društvenim staležima, pa su i različite prilike u kojima žene žive. Od regije do regije, razlikuje se i stepen konzervativnosti društva i sa tim, obrnuto srazmerno, lagodnost života žena. I ja mislim da većina ne trpi torturu, ali ozbiljno prezaštićivanje, koje može doneti više štete nego koristi, da. Mnoge su pomirene sa svojom situacijom, i očekuju od muškaraca takvo ponašanje. Loše je što, onima kojima je potrebno, nije lako (da ne kažem nemoguće je) da uzmu svoj život u svoje ruke onda kada treba.

    Liked by 1 person

  3. Upravo to,ne pada im tesko zivjeti u neznanju. Mnoge ne znaju za prava koja bitrebale da imaju pa im ta prava i ne nedostaju. Problem imaju one koje znaju i zele zivjeti svoj zivot “punim plucima” a ne na rezervi.

    Like

Komentari

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s