Souk, iliti pijac u Kamisu i Abi

Kažu ako hoćete da upoznate neki narod idite pravo na njihovu pijacu.

Pijace u zapadnoj Aziji i severnoj Africi zovu se souk ili suk. Nekada su se nalazili van naseljenih mesta kako bi karavanima bilo zgodno da se tu zaustave, a sada su u gradskim centrima. Često je podeljen po vrstama robe. Cenkanje je više nego poželjno. Kako se danas sve seli na internet, tako je i souk tamo našao svoje mesto: www.souq.com je arapski Amazon.

Jednog jutra, skupila sam hrabrost i upustila se u avanturu kampovskim autobusom na souk u Kamis Mušatu sa ćerkicama. U autobusu sve same žene, nas petnaestak i petoro dece. Sve odevene u crne abaje, ali sa različitim maramama. Filipinke uglavnom nose neke kape tamnijih nijansi u koje pokupe kosu. Jedna od njih koja je prešla u islam je u nikabu. Tajlanđanka takođe u nikabu, iako nije muslimanske veroispovesti. Kaže, tako se oseća sigurnije kada ide bez supruga. Amerikanka nosi zelenu maramu sa resama. Francuskinje su ili gologlave ili sa maramom – hidžabom. Ja sam sa maramom.

Shopping bus.jpg
Naš šoping autobus

Stižemo u centar Kamisa, autobus staje u blizini glavne džamije. Filipinke odlaze na svoju stranu, u prodavnice koje prodaju robu sa Filipina kako bi se snabdele. Mala digresija – da li ste znali da se Filipinke kriju od sunca jer ne žele da im koža potamni jer to smatraju ružnim? Neke koriste i proizvode za izbeljivanje kože. U poverenju, jedna usled prekomerne upotrebe ovih proizvoda pomalo podseća na Majkla Džeksona.

Ostajem sa Amerikankom i Južnoafrikankom i naših petoro dece. Amerikanka je ovde od maja, ali je tako dobro upoznala sve i stalno ide ovim našim autobusom u obilaske pa preuzima ulogu vodiča naše male družine. Južnoafrikanka je stigla u kamp pre par nedelja. Ima sivo-crnu abaju – više kao dugu haljinu, plavu kosu nepokrivenu maramom i srebrni krst oko vrata. Čudi se zašto svi gledaju u nas. Okolo nema drugih žena. Skrećem joj pažnju gde se nalazimo, da su u toj džamiji regrutovani napadači za 9/11 i da ne bi bilo loše da taj krstić malo sakrije.

Krećemo u obilazak. Pre souka, Amerikanka nas vodi da vidimo prodavnice sa materijalima za svečane haljine. Prolazimo pored Al Hawazi kule koja predstavlja glavni orijentir u Kamis Mušatu. Odatle nekim uskim, prljavim prolazima i ulicama dolazimo do souka.

al-hawazi
Al-Hawazi kula u kojoj se nalazi lokalna privredna komora

I znate šta?

Razočarala sam se.

khamis-souk-2
Jedna od prodavnica

To nije bilo ono što sam očekivala da ću videti. Očekivala sam tezgice sa istočnjačkom robom, začinima, tepisima, pletenim korpama karakterističnim za ovaj kraj, posude ukrašene u majalis stilu… Ali ne! Souk je ovde mreža uskih ulica. U njima su smeštene prodavničice kinesko-indijske jeftine robe. Amerikanka tačno zna koja je prodavnica najjeftinija za koju vrstu robe. Tu su još i ribarnice i prodavnice slatkiša.

Razočarenje su ublažile piljare.

khamis-souk-4
Piljara

Ulazimo u jednu od njih. Arapin se zadovoljno smeška i pruža Petri kesicu koju ona uzima bez oklevanja i trpa u nju redom iz svake gajbice po jednu voćku/povrćku. Šta će dete, naviklo, kad god idemo u nabavku ona je zadužena za odabir voća i povrća. Uzimam svežu mirođiju da pravim rinflajš kog sam se baš uželela i banane. Sve zajedno 3 rijala – oko 90 dinara. Petrina kesica je bila poklon. Tada nastaje i ova fotografija sa baš simpatičnim Saudijcem:

Saudi man at souk.jpg
Petra, Arapin i ja

Petrin „ulov“ obuhvatao je i biljne vrste koje prvi put vidim. Ovo što liči na krastavac na slici ispod ovog pasusa je karela ili gorka dinja, o čijim lekovitim dejstvima možete pročitati ovde, vidim da se može naći i na našem podneblju. Pripremali smo je tehnikom brzog prženja jer smo našli da se tako priprema na Tajlandu, i mogu vam reći da je ukusno.

karela
Karela i nešto misteriozno

Za ovu drugu voćkicu/povrćkicu nisam sigurna šta je, a i nije nam se dopalo jer je verovatno nismo ni konzumirali na pravi način. Da li neko možda ima ideju šta bi to moglo biti?

Inače, na prometnijim trotoarima sede muškarci i prodaju miswak. Miswak je grančica koja se dobija od drveta žbuna Salvadora persica (arak na arapskom). Služi za održavanje oralne higijene, a koristi se tako što se prvi centimetar odseče, zatim se polagano gricka da bi se napravile mekane dlačice kojima se masiraju desni i čiste zubi kao sa običnom četkicom, samo bez paste. Dlačice se odsecaju kada se iskrzaju, otprilike svakih 3-5 dana i ponovo se gricka da bi se napravile nove.

miswak
Miswak. Fotogarfija preuzeta sa ovog sajta

Miswak se koristi više od 7000 godina! Posebno je popularan u delovima afričkog i azijskog kontinenta gde je većinsko stanovništvo muslimanske veroispovesti. Razlog – prorok Muhamed je koristio miswak i preporučivao njegovo korišćenje pre molitvi (5 puta dnevno), tokom Ramadana, pre spavanja, u toku putovanja, pre recitovanja Kurana…

Interesantno je da je i Svetska zdravstvena organizacija još 1986. preporučila upotrebu miswaka, ali 2000.godine u međunarodnom izveštaju o oralnoj higijeni zaključeno da su potrebna dodatna istraživanja. Neka istraživanja dokazuju prednosti u odnosu na modernu oralnu higijenu, ali završna reč u ovom slučaju ipak još uvek nije data.

Postoji i deo souka u kome se prodaje srebro, međutim tamo smo stigle pred molitvu kada se sve zatvara, pa nažalost nisam to videla.

Naš autobus ide na souk danom kada tamo nije velika poseta kako nas ne bi izlagali riziku. Za sve vreme šetnje videla sam jednu ženu, u pratnji muškarca. Jednom smo noću prolazili kolima pored souka pa sam iskoristila priliku da snimim. U večernjim časovima belcima se ne preporučuje šetnja ovim krajem. Pažljivim gledanjem snimka primetićete da nema ni jedne žene.

Par nedelja kasnije, Amerikanka je organizovala izlet za žene iz kampa koji je podrazumevao obilazak souka u Abi koji se zove Abha Tuesday market i zajednički ručak.

Stižemo na odredište i izlazimo iz autobusa, sve same bele žene nepokrivenih lica (poneke i nepokrivene kose) i deca. Oko souka mnoštvo vozila, gužva…Ugledavši autobus pun žena, Arapi se spontano okupljaju (ne onako spontano kao na otvaranju autoputa Ljig-Preljina), i dobacuju.  Scena izgleda otprilike kao kad Džoi u “Prijateljima” izgovara svoju čuvenu rečenicu „How you doing?“, samo ga zamislite u beloj togi sa saudijskom maramom i sa sve gore pomenutim miswakom među zubima. Ujedno i smešna i neprijatna situacija.

Ovde ima i drugih žena koje same šetaju po souku, kao i trgovkinja. Aba mi deluje kao moderniji grad u odnosu na Kamis Mušat, sa ne tako konzervativnim stanovništvom. Možda sam stekla pogrešan utisak, ali u Abi se nekako uvek osećam sigurnije i slobodnije nego u Kamisu.

Ovaj souk je upravo to što sam tražila! Jedino što mi je bilo čudno je što je neobično tiho za jednu pijacu. Tišinu narušavamo samo mi pridošle žene kad dovikujemo svoju decu.

abha-market-2
Začini. Najviše se, čini mi se, koristi kardamon. Postoji zeleni i crni, i stavljaju ga u skoro sve – kafu, pirinač i druga jela. Meni se ukus ne dopada, no ukusi su različiti.
abha-market-1
Urme. Najukusnije urme jela sam u Saudijskoj Arabiji. Saudijci ih obavezno konzumiraju uz kafu ili čaj.

abha-market-5

abha-market-4

abha-market-11
Suveniri: figure kuća od blata i kamena. U Abi i okolini još se mogu videti ovi tipovi kuća.
abha-market-12
Zemljano posuđe
abha-market-7
Zemljano posuđe
abha-market-3
Haljinice za devojčice. Iskreno, van souka nisam ih nigde videla, pa ne znam u kojim prilikama i da li se nose.
abha-market-10
Asirski med po kome je ovaj kraj poznat. Cena za kilogram domaćeg meda je oko 250 rijala, dok za posebnu Majri vrstu treba izdvojiti i do 1000 rijala. Saudijci su među prvima u svetu po potrošnji meda, i među prvih 10 zemalja uvoznica. 
abha-market-13
Nakit i pletene korpe
abha-market-9
Mačevi i posuđe za čaj/kafu. Mačevi su obavezan deo saudijskog folklora, s obzirom da se koriste pri izvođenju tradicionalnog nacionalnog plesa Al-Ardha
abha-market-14
Muški prostor za molitvu na pijaci. Pred molitvu, sve se tezge zatvore i svi trgovci i posetioci dolaze na molitvu. Muškarci i žene se odvojeno mole.

Po obilasku, idemo u obližnji hotel na ručak. Restoran je na poslednjem spratu na rotirajućoj platformi odakle se vidi cela Aba.

abha-view-5
Pogled iz restorana na Zelenu planinu. To je ustvari jedno brdo na sred grada, a zove se Zelena planina jer je noću osvetljeno lampionima u toj boji. U turističkoj sezoni sa Zelene planine vozi žičara do nacionalnog parka Asir.
abha-view-2
Pogled na Veliku džamiju Kralj Abdulaziz

abha-view

abha-view-6
Pogled na souk iz restorana

Karakteristično za sve restorane ovde je da imaju ograđene bokseve za porodice, pregrađene paravanima, gde se navuče zavesa kako biste uživali u obroku neometani pogledima sa strane. Neki imaju i odvojene ulaze i samim tim odvojene restoranske sale za muškarce koji dolaze sami i za porodice. U deo za porodice mogu doći i same žene bez muške pratnje.

Posluženje je bilo na švedskom stolu, sa zaista raznovrsnom i preukusnom hranom. Ipak, u povratku stajemo kod Mekdonaldsa, jer 2-3 žene nisu želele ništa da jedu u restoranu, jer “tu hranu prave prljave arapske ruke”. Čudno razmišljanje za nekog ko dođe da živi u Saudijskoj Arabiji.

Advertisements

Komentari

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s